Tišina koju ostavlja sneg i led i tišina koju donosi zima, postaje prostor gdije svaki korak na potopljenu zemlju razbija unutrašnji šapat. Kada čujete korake po mekoj, mokroj travu, umovi se smiruju — kao da se unutrašnja prašina polako otapala pod toplijom tonom štepanja. Kočijasti zvuk potapa se u tišinu, a nakit od zvona na koncu dana lagano drema oko vas, povezujući svaki dah sa spavajućom prirodom. Ovo je zvuk koji vraća snagu onima koji spavaju, a one koji čekaju da se dan pretvori u noć.