Zatvaraš oči i osećaš kako zlatno svetlo zalaska topi svaki neravan trenutak u tišinu. Glas hora u daljini podseća na one trenutke kada težina dana padne na ramena, a srco pronađe mir između suza i osmeha. Rhodes melodično vodi misli kroz prostor između sećanja i sna, kao da tišina sama diše uz tebe. Ovaj zvukokras je za one trenutke kada stojiš na kapiji jedne beogradske kuće i gledaš kako sunce tone iza Dunava — ne tuguješ, već prihvatiš lepotu koja je u sebi nosila tugu.