Под димом бамбук гаја, тренутак сејане ветра носи тиху песму птица, док се звонце ветра од издаје у ретримном ритму. У порезу, клијеши њиховог одувања, док се текућина у камењу гласно одбацива у дужину. Овај момент је усмих уносе – успокојен, ништа не треба да се ради. Сличан да би био тих вашег одвора у Суботици. Ништа не треба да се говори, само да се појави.